Web-sajt su spremili: Satmari Mihalj, Boršoš Attila; Fotografije: Satmari Mihalj, Čoti Imre mlađi - Gustav DIGITAL,
Ferenc Ištvan i Kerekeš Viktor
PORTRET OSNOVNE ŠKOLE
«ŽARKO ZRENJANIN» U SKORENOVCU

Istorijat i razvoj škole

    Skorenovac se nalazi na krajnjem jugu Banata u opštini Kovin. Leži na ivici lesne terase široko okrenut prema Dunavu. Skorenovac se prvi put pominje 1412. godine pod nazivom Szkronovetz (Skronovec). Na ovom prostoru novo naselje nastaje 1887. godine doseljavanjem (preko Đurđeva 1883 – 1886.) sekeljskih Mađara iz Bukovine – Erdelja, po čemu je novo naselje dobilo i ime: Székelykeve (Sekeljkeve), koje od 1922. godine nosi naziv Skorenovac.
    Skorenovac ima 2.500 stanovnika, veliku većinu čine Mađari (Sekuljci – sekeljski Mađari), Srbi i Bugari (Palćeni – etnička grupa). 
    Skorenovac je lepo uređeno selo sa potrebnom infrastrukturom i objektima za zadovoljavanje potreba građana u oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture, dečije zaštite, sporta i tako dalje. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom, uslužnim delatnostima, a manji broj je zaposlen u lokalnim i okolnim firmama, fabrikama.
    Istovremeno sa osnivanjem Skorenovca 1887. godine izgrađena je školska zgrada od drveta sa dva odeljenja (privremeni smeštaj). Važno je istaći da od samog početka rada škole sa decom su radili diplomirani učitelji Mišel Janoš (prvi) i Štajner Janoš. Sledeće 1888. godine otpočela je gradnja nove školske zgrade u centru naselja od čvrstog materijala (4 učionice i 4 učiteljska stana), a završena je 1889. godine. Iste godine škola kao šestorazredna, uvrštena je u red državnih škola sa mađarskim nastavnim jezikom. Za prvog upravnika postavljen je Štajner Janoš. Tada su stigle i dve učiteljice, Miler Otilija i Šomođi Etelka.  Poljoprivredna produžna škola pod istom upravom otvorena je 1901. godine i  dobila je 10 jutara obradive zemlje radi realizacije prakse učenika. Dogradnja školske zgrade i učiteljskih stanova odvijala se 1902., 1904. i 1907. godine kada je već bilo potrebno 10 učitelja za obavljanje vaspitno – obrazovnog rada za upisanih 575 učenika. U okviru škole zabavište je otpočelo sa radom 1906. godine, a zgrada zabavišta je sazidana 1907. godine sa dve učionice i stanom za vaspitača.
Srpska i nemačka odeljenja otvorena su školske 1920 / 1921. godine od prvog do četvrtog razreda. Nemačka odeljenja su ukinuta 1927. godine. 
    Škola je imala svoja isturena odeljenja u Skorenovačkom Ritu počev od septembra 1945. godine. Nastava je organizovana u jednoj konfiskovanoj nemačkoj kući na mađarskom, a kasnije na srpskom jeziku od prvog do četvrtog razreda.
Stručna škola za učenike u industriji i zanatstvu počela je sa radom 3. februara 1947. godine. Upravnik ove škole bio je Nađ Balint, a ista je radila do kraja 1951. godine, kada je ugašena.
Ukidanjem više narodne škole (5. i 6. razredi), organizovana je jula 1948. godine nepotpuna gimnazija, što odgovara današnjim razredima od 5. do 8. . Za direktora ove škole postavljen je Kalman Čehak. Već avgusta 1955. godine ukida se nepotpuna gimnazija i niža narodna škola i formira se jedinstvena osmogodišnja osnovna škola čiji direktor takođe postaje Kalman Čehak. U osnovnoj školi, školske 1955/56. godine  radilo je 13 učitelja i nastavnika. Bilo je upisano 884 učenika (najveći broj učenika u jednoj školskoj godini u istoriji postojanja škole). 
    Nastava se odvijala na mađarskom jeziku, dok se srpski kao državni jezik učio od zabavišta. U jednom nepodeljenom odeljenju nastava se odvijala na srpskom jeziku od 1. do 4. razreda.
    Na pročelju stare školske zgrade postavljena je 22.juna 1958. godine spomen ploča posvećena bivšem učeniku ove škole Žarku Zrenjaninu – Uči. Škola od tada nosi ime ovog narodnog heroja.
    U okviru programa za obeležavanje 100. godišnjice postojanja Skorenovca donetog 1976. godine u delu investicija najznačajnija je bila izgradnja novog školskog objekta. Koncepcijski pristup ovoj investiciji bili su zahtevi da se stvore prostorni uslovi za objedinjavanje srodnih oblasti (koje bi se međusobno dopunjavale), kao što su obrazovanje, dečija zaštita, kultura i fizička kultura. Tako bi škola postala centar za vaspitno – obrazovne, kulturne i sportske aktivnosti dece, omladine i odraslih u mesnoj zajednici. Pripreme za izgradnju započete su 5. januara 1977. godine, da bi se 22.decembra 1979. godine položio kamen temeljac za novi objekat. Kamen temeljac je položio doktor Milenko Nikolić, sekretar za obrazovanje i kulturu Vojvodine. Finansijska sredstva su obezbeđena od Pokrajinske zajednice za opšte obrazovanje, za dečiju zaštitu, za fizičku kulturu i kulturu, u manjem iznosu od opštine Kovin, a Mesna zajednica ostvarenim sredstvima putem mesnog samodoprinosa deset narednih godina otplaćivala je ona sredstva, koja su dobijena u vidu kredita, a bilo je i nepovratnih sredstava. Objekat je završen i svečano otvaranje nove škole bilo je 2. oktobra 1982. godine. Zgradu na upotrebu predao je Živko Pucarević, tadašnji sekretar Zajednice za opšte obrazovanje Vojvodine.
    Nova školska zgrada ima 2.626 m2, izgrađena je na površini od 12.000 m2. Unutrašnja organizacija prostora zadovoljava kabinetski sistem rada sa pripremnim odeljenjima i matičnim učionicama za niže razrede. Pomeranjem pokretnih zidova dobija se veliki hol za školske i kulturne programe, koncerte, izložbe, itd. Fiskulturna sala je takmičarskih dimenzija, osim za rukomet, ima tribinu – gledalište sa 250 mesta i višenamenski se koristi pored nastave za potrebe sportskih klubova, za svečane akademije, pozorišne predstave, smotre, itd. Iza sale su otvoreni tereni za male sportove. Zgrada raspolaže  bibliotekom, školskom kuhinjom – trpezarijom i letnjom pozornicom. Posebno krilo zgrade je namenjena za decu predškolskog uzrasta – mlađa i starija grupa. 
    Školski prostor i postojeća oprema omogućavaju primene savremene nastavne tehnologije i organizacije rada. 
    Škola u periodu od oktobra 1981. godine do avgusta 1990. godine svoj godišnji plan i program ostvarila je samostalno i u okviru Radne organizacije za osnovno vaspitanje i obrazovanje «Dimitrije Georgijević – Starik» sa sedištem u Kovinu, u kojem su bile i ostalih 8 osnovnih škola u opštini Kovin, a direktor iste je bio Ištvan Sabljov u dva mandata. U okviru radne organizacije objedinjavani su investicione aktivnosti (izgradnja, dogradnja i opremanje školskog prostora), pravni i knjigovodstveni poslovi, stručno usavršavanje nastavnika, kadrovska pitanja – stručna zastupljenost nastave, koordinacija rada stručnih aktiva, rada školskih pedagoga i psihologa, organizovanje kampova za obdarenu decu u pojedinim oblastima u objektima škole u prirodi na Čardaku – Deliblatski pesak. 
    1988. godine među prvim školama u opštini Kovin opremljen je kabinet za informatiku sa 15 računara (pokrajinski projekat), a 1996. godine postavljaju se personalni računari umesto postojećih i pored nastave Osnove informatike, kao izbornog predmeta, organizuje se obuka nastavnika za rad na računaru. 
    Određeni broj nastavnika škole sredinom devedesetih godina sa uvažavanjem prihvata i primenjuje nove metode rada u nastavi (poluprogramirana nastava, grupni rad sa učenicima, itd.) koristeći savremena nastavna sredstva. Postižu se zapaženi rezultati u radu sa decom, drže se ogledni časovi u prisustvu prosvetnih radnika iz drugih škola. Škola svojom unutrašnjom organizacijom vaspitno-obrazovnog rada i vannastavnih aktivnosti, svojim ukupnim estetskim izgledom, opremljenošću i zavidnom higijenom je priznata i uvažavana od strane predstavnika Ministarstva prosvete, uže i šire okoline. Školske 1988/89. godine u okviru akcije SAČUVANJA I RAZVIJANJA ŽIVOTNE SREDINE pod naslovom «Tražimo najlepšu školu» ova škola je osvojila prestižno drugo mesto u Vojvodini. 
    Opredeljenje kolektiva škole proteklih godina  bilo je da svojim radom i primenom savremenih nastavnih tehnologija i metoda rada u realizaciji plana i programa, kao i  kroz vannastavne aktivnosti i izborne predmete pruža mogućnost učenicima za samoopredeljenje prema sopstvenom interesovanju da u okviru razvijanja saradnje sa društvenom sredinom i društvima u oblasti kulture i fizičke kulture postigne željeni nivo i status, da umesto seoske škole bude škola u selu. Škola ostvaruje dobru saradnju sa susednim školama i ima međunarodnu saradnju sa osnovnom školom iz Rackeve (Srpski Kovin – Republika Mađarska) od 1996. godine.  Valja napomenuti da uspostavljanje saradnje sa školom ima svoje istorijske korene, naime preci stanovnika Rackeve bili su nekadašnji stanovnici Kovina (Kevevara) koji su pod vođstvom Patrijarha Arsenija Čarnojevića napustili ove prostore,  obreli se na ostrvu Čepel i osnovali naselje Rackeve u blizini Budimpešte. 
    U radu škole decenijama su prisutna dva krupna problema. Prvi je nedostatak stručnog kadra, posebno u predmetnoj nastavi (bivši učenici ove škole, njih 78, proteklih decenija stekli diplome prosvetne struke) i permanentno opadanje broja učenika od 1956. godine.

Kretanje broja učenika

Školska godina    Broj učenika    Školska godina    Broj učenika            Školska godina    Broj učenika
    1905/06.                561                1975/76.                373                          2008/09.               184
    1911/12.                613                1985/86.                314                          2009/10.               175
    1913/14.                623                1995/96.                308                          2010/11.               154
    1922/23.                500                1999/00.                244                          2011/12.               146
    1932/33.                734                2000/01.                233                          2012/13.               146
    1940/41.                538                2005/06.                219                          2013/14.               136
    1955/56.                884                2006/07.                213                          2014/15.               134
    1963/64.                623                2007/08.                199                          2015/16.               115


Učenici škole redovno učestvuju na takmičenjima i smotrama. Zapažene rezultate postižu u oblasti maternjeg jezika (mađarski jezik) na domaćim i međunarodnim takmičenjima, u muzičkom stvaralaštvu, poznavanju saobraćaja, odbrani i zaštiti,  stonom tenisu – zlatna medalja na Školskoj olimpijadi u Zaječaru 2004. godine i na Kupu tolerancije 2006., itd.
    Imajući u vidu da učenici škole izučavaju 4  jezika (mađarski, srpski, nemački, engleski) školske 2005/2006. godine škola se javlja na zajednički konkurs Ministarstva prosvete Republike Srbije i Svetske banke i dobija  sredstva za opremanje jezičke laboratorije u okviru Školskog razvojnog planiranja. 
    Škola je proteklih godina neposredno  učestvovala u realizaciji smotre muzičkog stvaralaštva učenika (pokrajinska), takmičenja u atletici (opštinsko, regionalno), Južnobanatske smotre KUD, obeležavanju 120. godišnjice doseljavanje Sekeljana na ove prostore, u organizaciji već tradicionalne manifestacije «Skorenovačke letnje večeri», itd. Značajno je doprinela obnovi seoske biblioteke koja je tom prilikom dobila ime velikana mađarske književnosti «Tamaši Aron». Učestvovala je u realizaciji projekta sportsko-rekreativnog centra u okviru projekta Zelena Srbija,  organizovala  Božićne koncerte u saradnji sa Srednjom muzičkom školom iz Pančeva i sa dekanom – sveštenikom mesne Rimokatoličke crkve, itd.
Dana 27. januara tradicionalno se obeležava Dan Svetog Save a Dan škole se slavi poslednjeg vikenda u maju. Najbolje učenike škola nagrađuje na posebnoj svečanosti ( Ballagás ) koja se organizuje povodom završetka školske godine za 8. razred. Tada se nagrade uručuju  učeniku generacije, zatim učenicima koji su postigli značajan rezultat na nekom takmičenju visokog ranga, kao i učenicima dobitnicima Vukove diplome.

Ličnosti – učenici i nastavnici ove škole koji su se afirmisali, odnosno značajno doprineli afirmaciji škole:

ĐULA SABADKA    -      Učitelj, dugogodišnji direktor škole, autor izdanja
                                 Istorijata Skorenovca, Skorenovac

Msrg. TAMAŠ JUNG    -  Biskup, Apostolski administrator Banata, Zrenjanin

Prof. Dr. KALMAN ČEHAK - Filozofski fakultet, redovni profesor i dugogodišnji 
                                        direktor Instituta za istoriju, naučna istraživanja – 
                                        publikacije, Novi Sad
Prim. Dr. Sci Med. 
TEREZIJA MAKSIMOVIĆ  - URBAN -  Doktor medicinskih nauka, Specijalista  pedijatrije,   
                                                     alergolog, klinički imunolog, Bolnica Dragiša Mićović   
                                                     Beograd

BALINT NAĐ        -  Učitelj, direktor škole, osnivač poznate Skorenovačke 
                             škole problemskog šaha, Skorenovac

MARIJA NAĐ   - RADENKOVIĆ -  Nastavnica mađarskog jezika, Internacionalni 
                                                majstor i državna prvakinja u šahu, Skorenovac

TAMAŠ SOFRAN -  Nastavnik biologije i fizičke kulture, direktor škole, 
                            pregalac u kulturu, prvi urednik lokalnog lista «Igaz Szó» (Igaz so – Istinita reč)
                            i urednik programa na mađarskom jeziku Radio Kovina, Skorenovac    
 
IŠTVAN SABLJOV        -  likovni pedagog, dugogodišnji direktor škole, 
                                    pomoćnik sekretara Pokrajinske zajednice za opšte  
                                    obrazovanje. Dao je značajan doprinos razvoju škole,  
                                    unapređivanju vaspitno – obrazovnog rada i afirmaciji  
                                    škole, nosilac je više projekata u oblasti likovnog  
                                    stvaralaštva, Skorenovac   

Prof.dr. ALBERT ZOLNAI    -  Doktor hemijskih nauka, Učiteljski fakultet, Subotica

Dr. KATALIN FAZEKAŠ    -  Doktor mađarskog jezika i književnosti, Ministarstvo      
                                       Prosvete, Novi sad
    
ANTAL KOVAČ     - Nastavnik, dugogodišnji direktor škole.
                            Dao je značajan doprinos razvoju škole, bio je direktor škole
                            kada se gradila nova školska zgrada

LASLO PETER        -  Fakultet primenjenih umetnosti, grafičar, animator, 
                               afirmisani umetnik, Budimpešta (R.Mađarska)

LASLO GEBER        -  Fakultet političkih nauka, urednik kulturnog 
                               programa Radio Novog Sada na mađarskom jeziku,  
                               pesnik, objavljene dve zbirke pesama, Novi Sad

FERENC MAĐAR        - informatičar, inženjer-istraživač Softverske tehnološke 
                                  laboratorije «Nokia Centar» Finska, R. Mađarska

Učenici, nastavnici i meštani sela ponose se našom školom, zato se trudimo  da školu opremimo najsavremenijim nastavnim sredstvima kako bi nastava u njoj bila što uspešnija i privlačnija za učenike. Mislimo da u tome i uspevamo.




Direktor škole:                                                    Monografiju pisao:
Geza Šalamon                                                    Ištvan Sabljov
Osnovna škola "Žarko Zrenjanin"
Skorenovac